Prosao sam tugu davno
I pitam se: Sta mi je ostalo
Jer danas sve mi je ravno
I sve u meni pomalo je zaspalo.

Cak I moja naivna nadanja,
Da postoji noje,
Pa kad prodjem sva stradanja,
On ce doci po mene I moje.

Sam u mesec lajem
Ko usamljeni vukovi.
I nikome nista ne dajem,
Proganjaju me proslosti zvukovi.

Pa se setim "malih vecnosti"
I tome se divim.
Ne marim o buducnosti
I tada zbilja zacas zazivim.

Ne mislim, sretan sam
Da postoji neko.
Ali sakriven
I da se cuva negde daleko.

Ne mislim, sretan sam
Da postoji neko.
Ali sakriven
I da se cuva

Kada trazim ono
Sto mora biti nadjeno,
Uvek zazvoni zvono:
Ma sve je bilo na njoj gradjeno!

Pa se setim "malih vecnosti"
I tome se divim.
Ne marim o buducnosti
I tada stvarno zacas zazivim.

Ne mislim, sretan sam
Da postoji neko.
Ali sakriven
I da se euva od mene daleko.

Ne mislim, sretan sam
Da postoji neko.
Ali sakriven
I da se cuva