eno rulje tiraninu kliče
eno roblja peva o slobodi
prate ritam udaraca bičem
nazireš li kuda ovo vodi

eno pravde kopaju joj oči
urušeno groblje ideala
već je kasno da se naglo koči
propast nam na vrata zakucala

zna sudbina kako biti prgav
šilom bode naduvenu zlobu
stojimo u govnima do grla
da sam umro da se prevrnem u grobu

odavno smislu ni traga ni glasa, nema tu spasa
bezumlje divlja u punoj snazi i gazi, gazi...
misliš da neće al´ sunovrat kreće
ambis nas zove, idemo dole
spremni za hod po žici, stojimo na ivici

ja bih da ćutim al´ jezik palaca
lud uvek najbolje glumi mudraca
ambis nas zove, idemo dole
spremni za hod po žici, stojimo na ivici

hladan vetar brije, tmina kulja
eno smrti naoštrene kose
spava svet u postelji od mulja
spavaj, spavaj, ne probudio se