Nije život kvadratura kruga, znaš li to
Sve saberi pa oduzmi, šta si dobio
Danas krv I meso sutra pepeo I prah
Beše jedan, sad ga nema, odneo ga mrak
Sad kad vidim ponuđeno, nešto mi se čini
Privlačno je taman kol’ko strv na omorini

Nije živ leš oksimoron, verujem u to
Da se dobro uklapam u opštu skaradnost
Trese kavez, poluluda grakće hulja kob
Njenim perjem napuniću jastuk groba svog

Ne pružaj ruke, prste sečem
Ne pričam, pljujem rečI gorke
Priznajem, med I mleko teče
Med iz uva, mleko čedomorke

Ne ka meni, bolje skreni, zračim pesimizmom
Okovah srce ledom, oko crnom prizmom
Ništa me baš ne brine, znam da lako ćemo
Mi što živi mrtvujemo