Ja što gubim jutra kao suze,
budna kad je prekasno za sve,
ta jedna èaša gorkog vina
zastor poslije zadnjeg èina
sve za jedan tren.

Ja što živim život kao dijete,
sanjajuæi ono èega nema,
ja neæu znati, neæu èuti,
ali srce, ono sluti,
sve za jedan tren.

Svatko živi život svoj,
i moj je usud samo moj,
da l' kriva sam il' nisam ja,
zaboraviti treba sve,
mada neke rijeèi, u grudima
još bole me, niti itko pita ili zna
samo ja, samo ja
ja, samo ja.

Ja što dajem sebe, sve do kraja
i za ljubav, spremna sam na sve,
ja sam htjela takve rijeèi
kao zalog našoj sreæi
sve za jedan tren.