NištaviloNištavilo
Ovde, više niko sad ne živiOvde, vise niko sad ne zivi
Kako svane dan posivi, sve je nestalo sa njomKako svane dan posivi, sve je nestalo sa njom
Negde tamo, gde je ona s drugim sadaNegde tamo, gde je ona s drugim sada
Tu su svetla moga gradaTu su svetla moga grada
Tu je moj bol i moj domTu je moj bola i moj dom

Po jutru se dan loš prepoznajePo jutru se dan los prepoznaje
A ona sve više nedostajeA ona sve vise nedostaje

Ovde se nekad slaviloOvde se nekad slavilo
I dan za danom živelo, al bez nje je ništaviloI dan za danom zivelo, al bez nje je nistavilo
Sa njom sam snove sanjao, po njoj sam vreme merio, pa gde sam to pogrešioSa njom sam snove sanjao, po njoj sam vreme merio, pa gde sam to pogresio

Davno, ništa nije tako davnoDavno, nista nije tako davno
Kada nekog sanjaš stalno, barem nek je tu, u snuKada nekog sanjas stalno, barem nek je tu, u snu
Život vene, a ja putujem kroz vreme, svuda srećem slike njene, na njima nema me ko preZivot vene, a ja putujem kroz vreme, svuda srecem slike njene, na njima nema me ko pre

Po jutru se dan loš prepoznajePo jutru se dan los prepoznaje
A ona sve više nedostajeA ona sve vise nedostaje

Ovde se nekad slaviloOvde se nekad slavilo
I dan za danom živelo, al bez nje je ništaviloI dan za danom zivelo, al bez nje je nistavilo
Sa njom sam snove sanjao, po njoj sam vreme merio, pa gde sam to pogrešioSa njom sam snove sanjao, po njoj sam vreme merio, pa gde sam to pogresio