Болесници трче преко парка па до трга
Носе папуче под мишком, носе зубала у руци.
Крените за њима све до киоска у сенци,
Купите им новине, купите им све што желе.

Напола су будни али напола су луди,
Лавеж стакла смирује им натечене живце,
Рика гвожђа затиче их апсолутне кривце,
Завијених руку, ногу, очију и рана...

Око моје главе!

Буде ме и траже нешто што сам од њих скрио,
Пршљенове кости цео скелет мртвог трупла.
Дижем се и вичем: "браћо гипс је у фиоци!"
Скочише, окомише се: "он се нама руга!"

Поздрављају криком сваки нови део тела
Што га тргају са мене, напрегнувши чела.
Понекад је тешко после година и мрака
Сетити се зашто неко опет витла ножем...

Око моје главе!