Led se topi kao smola
Sa neba punog plamena
Crni konjanici vrebaju
Kroz pukotinu vremena

Oèi su im sive i prazne
Njihov žamor odzvanja
Èekaju svoju krvavu žrtvu
Što nebo zemlji poklanja

Njihov svet je pregažen
Njihov san je unakažen
Njihovu zadnju nadu
Ptice grabljivice kradu zauvek

Svako vreme donosi
Crne konjanike
Njihove žrtve raðaju
Nove krvnike...

Samo mrak kroz levak sveta
Njihovom sazvežðu drema
Ranjeni kleèe pred vratima pakla
Za njih nade više nema...