Jutro, pola sest
Sve zvezde sa neba beze
A moje ladje pod vodom leze vec sat

Da mi je znati
Gde izviru tvoje senke, sto po sobi gledam
I moram da se predam
jer u svemu samo vidim tebe

Ako je Bog dozvolio da me za srce ugrizes
i da me probas
Ko te je iz mojih misli pustio
da po sobi hodas

Nema grada
koji moze da me sakrije od tvoga lica
Nema jeseni bez ptica selica