Bio je neki pogresan dan,
nestvaran.
Govoorrila si ocima, opojno,,
kaoo kad zima uspava,
kao kad pooraz spasava,
kao kad jutro svanjava,
u pricama.

Bila je neka lagana stvar,
nestvarna.
Osvajala si usnama, zanosno,
kkao kad dete prohoda,
kao kad vojska marsira,
kao kad ljubav ubija,
u pesmam.

A kad me, a kad me pogledas
u zemlju propadam,
a kad me pogledas,
u zemlju propadam,
mada znam da ti se dopadam